У време када је саграђено, представљало је извесну прекретницу у урбанистичком планирању стамбених насеља. Решење је веома ионтересантно, у урбанистичком и пројектантском у смислу. Замишљено је да насеље буде колико је могуће, изоловано од возила, и у хоризонталном и у вертикалном погледу, с обзиром да возила могу да пролазе само са ободне стране насеља и на нижим котама, тако да у зони стамбених зграда и улаза доминирају пешачке комуникације.

Највиша кота Јулиног брда се налази на 124,23 м надморске цисине, у улици Поручника Спасића и Машере. Солитери се могу видети са свих нижих делова Београда, нарочито са реке Саве. На Јулином брду  позиционирани су одређени објекти инфраструктуре – хидротехнички чвор, као и резервоари који снабдевају водом центар града. Број становника Јулиног брда је износи преко 6.600 становника.

Јулино брдо је каменити брежуљак којим се уз долину реке Саве и Макишког оља завршава брдовити предео Кошутњака, Бановог брда и Жаркова. Пут за Железник и Обреновац, Лазаревачки и Ибарски пут, оивичавају Јулино брдо, у његовом подножју се сустичу, око њега се гранају у расуту мрежу улица Бановог брда, Жаркова и Чукарице.

Основна идеја о просторној организацији у ликовном погледу осмишљена је у складу са геометријском шемом две параболе усмерене у супротним правцима и конкавним странама једна према другој. У оквиру те геометријске примарне конструкције, растављањем и спајањем облика, променом ритмова кровног надвишењаи уношењем других корекција, остварују истовремено визуелно естетички садржаји који измичу лако сагледљивој формули и који разарајући основни поредак, стварају слободне ритмове и необавезне, готово спонтане структуре облика.

Покренутост терена допринела је да се изолација од возила постигне не само у хоризонталном него и у вертикалном правцу. Возила су остала не само са друге стране кућа него и на нижим котама. Међупростор је добио ознаке потпуне неометане доминације пешака.

Двострана оријентација станова захтева две фасадне равни – једну наспрам друге или једну управну на другу. То доприноси могућности реализације више станова на етажи, то је тзв.угаона позиција стана, и она је примењена на Јулином брду. Четири стана на етажи нуде једнакост услова (оријентације и организације) свим становима. Близу су и повољни ефекти (рационалност) односа корисне стамбене површине и површине намењене заједничкој хоризонталној и вертикалној комуникацији у згради.

Шема конструктивног склопа код оваквих позиција је једноставна, статички крута (могућност фронталних или дијагоналних симетрала). Типска стамбена етажа Јулиног брда грађена је системом вертикалних шајбни – зидова у склопу управно постављених «чешљева» симетрично по дијагонали. Санитарни чворови, групе купатила и кухиња везаних у парове, заузимају зоне око степенишног језгра, формирају око њега неку врсту тампон обруча према коирсним стамбеним просторијама.

Експлицитном поделом стана на зону за дневни боравак и зону за спавање, наглашене су потребе сегрегације стамбених функција. Зона простора дневне активности окупља места заједничког породичног живота, сусрета, комуникација, кухињска радна зона и улазни простор са сервисом – гардероба капута, остава и друго. Зона тзв.интимне сврхе – спавање, хигијена, прима у себе пратеће функције – одмор, рад, гардеробу рубља. То је основна оргаитзација простора стана. Преостало су детаљи и варијације најповољнијих односа из збира проблема везаних за питање дименизоналности, употребљивости и техничке опреме.

Аутори су за пројекат добили Октобарску награду града Београда.

Извори

1. -. „Julino brdo. Opšti beogradski konkurs za arhitektonsko rešenje stambenog naselja Julino brdo u Beogradu 1966.“ Arhitektonski urbanizam, 74-77, Beograd (1975): 48-50
2. -. „Stambeno naselje Julino brdo.“ Arhitektonski urbanizam, 55, Beograd (1969): 16-21
3. Богуновић­, С. Гиша. Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века,

1. Janković, Božidar. „Neki problemi nastupaju projektovani stambenim zgradama“, Bilten Central za stanovanje, IMS, 23, Beograd (1979): 3.

5. Јовановић, Јелица ур. Регистар модерне архитектуре и урбанизма у Србији 1945-1990. Београд (2018): Друштво архитеката београда – Докомомо Србија.
6. Мецанов, Драгана. „Валоризација модернистичке баштине на примеру стамбене архитектуре Београда 1947-1967“, магистарска теза. Београд, 2006: Архитектонски факултет Унивезитета у Београду.
7. Мецанов, Драгана. „Просторна организација стамбених зграда грађених у Београду у префабрикованим индустријализованим системима“, докторска дисертација. Београд, 2015: Архитектонски факултет Унивезитета у Београду.
8. -, РТС: „Модерна архитектура у Србији: Лојаница, Цагић, Јовановић“, 24.7.2009, приступ 11.2019.

Подносилац извештаја

Др Драгана Мецанов, д.и.а.